Page 11 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 9

II.

Drugi dan jutro je bilo sve pripravno. Knoći su si
otac i mati načinjili plan; ča se mora još kupit. Ako
budu dobro išle čerišnje i jaja, ćedu bit smirni.
Ive se pervi skoči iz steje; on bi neg bižal.
– Polako, još moramo nakermit, a ni Marko još
ni ovde.
– Ur zdavno – veli Marko i se stane s stolca kot
štale.
– Meru čekajte, pak idemo. Žena! Ditićen daj
sobom meru s vodom mišanoga vina. Boju voju
ćedu imat travu kosit.
– Pak za dobie dojdite domon – velu mati.
– Neka se bojat – velu otac – mierkat moram i
na dičake.
Torbe, korbace na ramen, ter se ganu na put.
Ne idu po velikoj staroj cesti, aš bi onda morali k
Kloštru pojt, a to je daleko. Zato se krenu krez
lozu, po kraćem, ali težem putu. I zato idu vude,
aš liktar kanu pogledat pastira, ki svinje pasie.
– No, dičaki kad dojdemo k pastiru, onda ćemo
meru počinut – velu liktar. Ja imam meru posla.
Donjeg vi poglejte je li su zrele i ovde čerišnje.
Smite si ji otkinut, ali ne pokladit.
Liktar idu k pastiru. Sedu se va hutici, svinje se
tiho pasu. Kucak im se pred noge sede. Mierkat
mora na nje.
– No, Pave! Kako se pitadu naše svinje? –
pitadu liktar.
– Trava je lipa. I vode je dost. Neg ležaj bi se moral
popravit, aš je škop ovde i onde utal. Kad dojde god−
ina, ne moru se sve sranit – povidadu pastir.
9