Page 9 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 7

– Mer ni oš ovde žatva – veli Šime.
– Ali na šinokoši se mora požet sieno.
Tiho nastane va hiži. Svaki ide na lieglo. Knoći
se svakomu za Turke sanja.
– Drugi dan jutro se u zori svi hitro stanu. Ditići
i Marica idu va vinograd. Ive se još lijeni.
– Skoči se i ti! – velu mu mati. – Otac te jur
čekadu. Ive poji ča mu mati dadu i biži na dvor.
– No si se stal? grofić! – pitadu ga šaljivo otac.
– Meru sam još zaspal, kad su prošli veći.
– Simo posluni! Ovo su ti serpi. Povi kovaču da
je dobro skova. Pak mu povi da idemo va grad.
Ako ima lazno, neka i on projde, ter med Cigani
spitkuje. Znaš, Cigani sve znadu.
Ive zame serpe, i biži k kovaču. Rado ide, aš će
se meru moć pominat s Markom, ki je tako star
kot on.
Ive dojde, lipo se pokloni.
– No ča je Ive? Vidim serpe si donesal sklepat.
Dokjek sklijepjem se meru djigraj s Markom.
Šuklo klijepje; oni dvimi se sedu na edno
veliko drivo, ko onde leži na dvori.
– Znaš Marko, – počne Ive – mi ćemo s ocem
zutra pojt va grad. Otprimit ćemo čerišnje prodat.
– I meni ćeš ji dat ednu šaku? – pita Marko.
– Zač ne! To povidadu otac da se Turak spravl−
ja pod Beč.
– To smo i mi čuli. – veli Marko. – More bit, da
će vude dojt na Kiseg. Znaš, ovo je kraći put.
Stari kovač dojdu na dvor.
– Tako se pominate kot dva starci – velu kovač.
– Da, aš su otac rekli, ako imate lazno, onda bi

7