Page 10 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 8

i vi morali dojt Kiseg, da doznate od Ciganov ča
novoga.
– Tomu je dost i Marko, i onako rado ide va
grad.
– Onda smi s nami? – pita Ive.
– Prosit sam te kanil. Znaš kakov je moj sin.
– Zač? Ča sam ja nišvridnjak? – se pelajduguje
Marko.
– Do j’ to rekal? – velu oštro stari. – Neg dobro
je ako ste trimi.
Sad mi je došlo napamet. Kade su ostruge kie
smo predovim načinjili?
Marko se friško stane i biži va kovalnicu.
Donesie ostruge; dva pare. Edan par je sranil.
– Dobro sinko! – velu stari – Ove ćeš si ziet i na
placi prodat.
Zami si i čavlov. Poznaš toga velikoga konjanika.
– Juru? – mislite.
Da, njemu je prodaj. Čavle mu zaman daj.
Spitkuj od njega. On će ti sve povidat. A i med
Cigane poj, a Ive neka ide s tobom. Vako ćedu i
njega poznat, da med nas sliši; mer je skoro tako
čern kot smo mi. Dalmatinac.
Šuklo se ubernu i idu va kovalnicu.
– Ča ćedu reć moji brati – se posmihuje Marko
– kad doznadu da ja idem Kiseg, a oni moradu
razvajat va lozi kozlicu va koj se je kujn načinjal.
– Da ne zabim – velu s kovalnice stari. – Poj k
kovaču va grad, mer ga poznaš. Reci mu da je
kujn gotov. Torak ćemo ga dovez. A on neka mi
spravi železa. Mer on zna, ča mora.

8