Page 14 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 12

– Ča je novoga, liktar? – pita konjanik.
– Najpervo: ovo ti šalje žena, – i da pinkul kon−
janiku.
– Bog im plati. A ti Marko, ča stišćeš va pinkuli?
– Otac su vam poslali par lipi čavlov, ako vam
se zgubi ki iz sedla, da si budete mogli sedlo
popravit. Va ovoj dobi će bit potribno i čavlov –
veli Marko i se posmihuje pod mustaći, ki još
nima.
– Ej ho! Ti pak ravno govoriš – veli konjanik.
Reci ocu, da im hvalim. A ča imaš oš va torbi?
– Ovo je zaprodaj – veli Marko. – Dva pare lipi
ostrugov imam. Konjaniki je seneg pravadu.
– Pokaži.
Konjanik pogleda ostruge.
– Udomaš se mora spit. Kerčmar! Oš dvi hojbe
vina, a va tretu pol vina, pol kisele vode.
Kad spiju, se začnu pominat. Marko ne spije sve.
– Gospodin liktar. Ja idem po Ivu. Gvišno je
prodal čerišnje i jaja.
– Čerišnje? Zač niste pervo rekli? Sve bi bil
kupil kapitanu. Biži, Cigančić. More bit da je još
čerišanj va korbaci.
Marko preteče. Najde Ivu.
– Imaš oš čerišanj? – Pita Marko.
– Polovica je još va korbaci.
– Hodi valjek. Kapitanu ćemo je prodat.
– Gospodine Bože! – kriknu teta. – Ča je ovde?
Dica preteču. Još i poklonut se zabu.
– Ova denašnja dica – si brundadu va sebi teta
– još i poklonut se ne znadu; a zahvalit? Hvala
Bogu, moje čerišnje su dobron mesti.

12