Page 17 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 15

špion. Cigani su ga poznali. Tako juto j’ pretekal,
da si je i pineze onde ostavil. Cigančići su je
pobrali. Meru pinez sam i ja dostal. Hodi idemo si
kupit kusić’ pečene kobasice, kruha imamo.
Dičaki su prošli. Kad su se najili, prošli su oca
iskat. Otac su imali dobru volju, ne od toga ča su
čuli, neg od vina ko su spili. Dost pinez su imali,
zato su si podmuče i baril kisiečkoga kupili
domon na put.
Išli su domon, kot ki su dobro zvigezili posal.
Dokjek nisu došli van iz grada, a i po varoši se
nisu pominali. Krez carine su opet srićno prošli,
nigdor je nij’ bantoval. Po velikoj staroj cesti su
još seneg mučali, neg kad su se krenuli va brig po
gori po lozi im se zubi otpru.
– Idemo po gori, do velikoga kostanja – velu
liktar. – Ovo je najviše mjesto na ovom brigu.
Teško se more do njega dojt, ali ja poznam stazu
ka k njemu pelja.
Vruće je bilo. Dičaki bi bili jur rado počinuli, aš
su i po gradi čuda bižali. Neg najednoč stari
postanu. Kostanja ni j’ vidit.
– Ča smo zabludili? – pita Ive. – Ur smo morali
projt uz kostanj.
– Nismo zabludili – velu otac. – No glejte, ovo
je staza. Dobro ju poglejte, i ti Marko, da si ju
zamierkate.
– Zapametil sam si – veli Marko.
– Ovo ćemo se meru poškujnut – velu otac –
onda ćemo dojt do lipe stazie, po koj jeleni
pak serne idu na curak se napit. Ni daleko
odavjek.

15