Page 15 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 13

Skoro se poterknu, tako doletu va kerčmu.
– Pol čerišanj je, a i jaja – veli Ive.
– Otprimite je na moj salaš – veli konjanik.
Platit ću je ocu.
Dičaki preteču. Po najzad najdu kovača i
Marko povi ča su im otac poručili.
– Marko! – velu kovač – povi ocu, da četertak
dojdu, aš torak idemo Homor po železo. Neka
zabit!
– Neću! – odgovori Marko.
– Kade ste bili? – pitadu kovač.
Dičaki povu.
– Onda četertak i meni doprimite čerišanj.
– Dobro. – odgovori Ive.
Dičaki projdu va kerčmu. Liktar i konjanik se
tiho pominadu, aš je jur već ljudi va kerčmi.
– Da ste neg došli – velu liktar. – Ja sad idem
kupovat.
– Bi vas ča prosil – veli Marko. – Majka su rekli,
da bi pravali soli. Ovo su pinezi, ča sam dostal od
konjanika. Neka budu kot vas, da je ne zgubin.
– Sve ste tako uredili, kot sam vam rekal? – pita
konjanik i si ubriše velike černe mustaće.
– No, onda ja iden kupovat – velu otac. – Vi
pojte med Cigane.
– Idemo – veli Marko – ćemo ča doznat, mer
smo mi mali špioni. To i konjanik zna.
– Pametan je ov konjanik – si mislu va sebi lik−
tar – kako je lako sprognal dicu, da ne čuju, ča
smo se pominali. Ne prava svaki sve znat. Vrag ne
spi. Špionov je pun grad. No, i naši su med Turki.
Sve ćemo za dobie doznat. Moramo se pripravit.

13