Page 13 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 11

III.

Ništo prije pred gradski vrati dojdu na staru cestu,
ka grad okruži i ide dalje Sambotel. Najpervo idu
va varoš, onda gori va grad. Nigdir je ne zustavu,
carinari znadu, da su ovi ljudi kloštarske Opatije
kmetovi, zato slobodno smidu va grad.
– Ive! – velu liktar – Najpervo idemo na placu.
Ćemo pogledat, kade je ka hervatska teta. Ti ćeš
se tamo postavit, oni ćedu ti pomoć prodavat.
Idu po placi. Dičaki i nako poznadu grad, vrie−
da najdu jednu tetu.
– Dober dan! Teta Kate – pozdravu liktar tetu.
– Ča ste doniesli?
– Ovo i ono, da si meru piniez preskerbim. –
velu teta. – Pak i kupit se mora ovo i ono.
– Teta Kate! Ovo je moj mali sin, Ive – velu liktar.
– Mer ga poznam – odgovoru teta. – Hodi simo.
Kako lipe čerišnje imaš. I ja ću si ji kupit valjek.
Mi vako rani nimamo.
– Ive, daj teti Kati čerišanj, ali zaman – velu
liktar.
– Bog vam plati! – se veselu teta. – Ću mierkat
na dičaka. Vakovi čerišanj ni na placi. Bome i na
okolici ne. Kako ćedu se veselit moja dica. Pak
ako ča doznate od Turkov – velu tiho – mi povite.
– Dobro. Onda mi idemo. Ive! ovde nas čekaj.
– Dobro! Ovde ću ostat s teton Katon.
Otac i Marko projdu, da najdu konjanika. Ne
pravadu ga čuda iskat, on im se javi.
– Dober dan, susjed. I ti si ovde Marko? Idemo
va kerčmu, sad još onde ni čuda ljuti – veli kon−
janik Jure.
11