Page 134 - Marko_Dekic_Pruzi_mi_ruku

teknikum, održat ću vam „tanfolyam o nagaravljivanju”, zatim
ćete ovdi, prida mnom položiti i ispit, što znači, dobit ćete od mene
diplomu. Sve ovo neće trajati ni četiri minute jer sam vrlo gladan.
– Pa, zar niste užinali? – zapitah ga sažaljivo.
– Nije mi žena dala – odgovorio je Matija žalosno. – Rekla mi
je: „Danas je Veliki petak. Ako je dragi Isus mogo za nas na križu
umriti, možeš i ti, matori, jedan dan za njega bez jila, pa i onoga
tvojega vražjega, mene već dozlabožnog pića izdržati! Za sramotu,
ja sama moram u ovoj kući postiti!” Istina je, mogo bi užinati u gos-
tionici, ali me je sramota, jer zašto ja onda imam svoju matoru?!
Kada sam sve ovo odslušao od simpatičnog čika-Matije, sasvim
sam zaboravio da još uvijek ne znam što znači nekoga „nagaraviti”.
Bilo mi ga je žao, razmišljao sam kako bih mu mogao biti u pomoći.
Nakraju sam se dosjetio.
– Slušajte - kazao sam mu – ja sam član omladinske organizacije,
meni nije zabranjeno da na Veliki petak jedem mrsna jela. Pozovite
me k sebi u kuću, žena će me kao gosta trebati nečim ponuditi, pa
ćete tako i vi jesti sa mnom zajedno.
Tako smo i uradili. Kada stigosmo kod čika-Matijinih, on me
svojoj ženi predstavio ovako:
– Ovo je naš novinar iz Budimpešte i slučajno smo se sastali
prid gostionicom, pa sam ga pozvao k nama.
I dok se žena iznenađena snebivala, on me glasno zapita:
– Druže, da niste možda „kisišta”, član državne organizacije
mladeži? E, pa onda vi danas ne postite, a cigurno ste već i oglad nili?
Ženo, donesi, de, kruva i onu šunku iz kiljera, a nemoj zaboraviti ni
demižon što sam juče dono iz vinograda!
Žena ga bijesno pogleda, ali je ipak postupila kako joj muž
Matija naredi. Kada je pak sve bilo na stolu, ona se obraćajući
pravo k meni, nabrzake dobaci:
– Ja ću u crkvu da se pomolim za grišne duše! – i zalupivši
odrješito za sobom vrata, ostavi nas dvojicu nasamo.

134