Page 106 - Kalendar_2021

Ljudi se ustumarali, pa kad bolje pogledali ono lipo zeleno žito, bome su se raža-
lostili. Jedva je jedan reko:
– Tribalo je to nama?!
– Jesam vam reko da ćete samo nesriću doneti ako se krenete iz našeg atara?! –
zagrmi onda mudrac.
Ljudi se pokunjili, pa biž natrag u selo. Uzjognio se sad i mudrac, pa se i on vratio.
Ljudi, da bi ga udobrovoljili, goste ga i časte na sve strane, pa mu kuća sad puna
svega i svačega. Dotekne dosta i onom komšiji, koji je dobio čilaša, a taj sad sva usta
razvalio pa fali mudraca, al goni svakog kera da mu ni prid oči ne izađe.
Smekšalo se mudracu srce, pa će uskoro opet kreniti u svit. Šta će kad je proliće
još daleko, ne može saditi sime za noge koje i priko vode iđu, a čilaša još nikako da
snese bar prvo jaje.
Krene on, al nije stigo ni u po’ šume, kad u rašljama jednog isušenog drveta spazi
pauka kako prede pređu. Nikad on tako šta nije vidio, pa se grdno začudio. Još se
više začudio kad se u pređu zaplela mušica, a pauk joj oma isiso krv. Gleda mudrac,
a pauk prede pređu da je milina gledati, a kad se u’vati komarac il muva, on oma
sune na nju.
Nije se mudrac mislio dan i noć, već se da u lov. Namučio se, sav se izgrebo u
granju dok pauka nije ulovio, al ga je veselo u torbi dono kući.
– Pogledajte, ljudi, šta sam sad zapatio! – kaže on kad se selo okupilo oko njega.
– Ima’ćemo štrangara kakog svit nije vidio!
Puštio on pauka na dovratak, a ovaj se oma latio u predenje. Seljani stali pa gle-
daju kako je to čudo! Nit mu triba kučine ni drugo šta, a prede konce.
– Vidite šta sad radi ovako mali, a kad ga još ugojimo? – poviče mudrac. – Ima-
ćemo štrange i vrengije da će se o njima po svitu pripovidati. Samo ga triba gojiti, a
ja ću doneti još ovaki’ štrangara.
Oma ljudi naneli svega i svačega, samo da se taj čudni štrangar što prija ugoji, pa
će svakom biti i štranaga i vrengija. Pauk prede svoju pređu, guta muve i komarce
ko i ranije, a mudrac se bome misto njega goji, pa još dosta ostane i za komšiju, koji
tira iz sela kerove da ne bi na kerećiji poso ni pomislio.
Tako je sad mudrac lipo živio i po šumi lovio pauke. Što i’ više ima, seljani sve više
pune kuću.
Ko zna kako dugo bi teko taj lip život da jedared nije dunio veliki vijar i s njim nije
banio jedan sidi prosjak u selo. Kud će se skloniti od nevrimena, već baš u mudra-
cova vrata. Čim su u selu vidili čovika koji dolazi iz nepoznatog svita, ljudi nagrnili.
Stari prosjak se uzmuvo, kad ne zna šta su se slegli na njega ko na čudo i kako se tu
vrpoljio, zaplete se u paukovu pređu.
Seljani nisu stigli još ni da dreknu, a stari prosjak je već ubio pauka što mu se
zapleo u kosu.
– Šta si to naradio, nesrićni čovče?! – viknu oni na njega.
– Šta bi’ radio?! Valjda neću pustiti da mi priko oka prilazi. – lipo na to prosjak,
pa kad je vidio i druge pauke, on onako srdit za čas smakne sve.
U to se našo tu i mudrac. On potrčo da skloni čilašu isprid vijara, pa se baš sad
vratio s paše. Kad je vidio šta mu je prosjak naradio od „štrangara”, sunio na njeg ko
živa vatra.
– Ko si ti, nesrićo matora?! – drekne na sirotog starca.

102 2021 HRVATSKI KALENDAR