Page 102 - Kalendar_2021

– Vidiš, starče, to kod nas niko ne zna, čak ni ja!
– Da ne vidim, ne bi ti valjda uzalud govorio. Eto, pokloni’ ću ti jedno ovako jaje
da zapatiš sime, samo ako ćeš imati tako veliku kvočku.
– Ništa drugo, već ću morati u’vatiti jednu droplju. Nji ima oko sela i priviše.
– E to, to će biti najbolje. Vidiš kako si ti vedra glava. – kaže mu još starac i skine
s konja najveću bundevu, pa mu je pokloni.
Nije tu sad bilo kraja zafaljivanju i da putnici nisu pošli, seljanin bi svima poljubio
i noge i ruke. Radost je tu još veća, jel, kako oni pošli, diglo se čitavo jato švraka. Di
čovik ne bi zafaljivo kad je zapatio noge s kojima može ići priko vode, pa jaje iz kojeg
će leći čilaše, a švrake mu pokazivaju put. Ta više brige nema, već samo za švraka-
ma, pa i priko šume i priko vode možeš ‘oditi i broditi brez brige.
Kad samo to razglasi, po selu mudrijeg od njega biti neće, a još kad kaže kako
mu je i ovaj čestiti starac kazo, da je vedra glava, ta u selu neće biti nikoga ko ne
bi krenio njegovim tragom. On će samo za švrakama, a selo za njim, i daj mi takog
života.
U toj radosti nije se dobro ni zauko već je stigo pod selo.
– E, baš je mudar taj starac! – kaže onda sam sebi. – Ja se čitav dan lupo i o drvo
i o panj, pa još i u mraku tumaro i nikako da nađem put do sela, a vidi ti sad: kad
sam pošo za švrakama, nisam se ni zaznojio, ni trunka muke primučio i već sam u
selu.
Razglasio on po selu da je za dan i noć prigazio po svita i napabirčio mudrosti, da
će svakom i doteći i priteći. U tom selu nije bilo konja već samo magaraca, pa kad
su čuli da će on leći i izleći čiste bile konje, al oma su se dali u lov na droplje. Ulovi
jedan droplju da bi dite na njoj moglo jašiti, pa će je već namistiti na bundevu, al u
to dotrči drugi s još većom dropljom. Nisu još ni tu razapeli nad bundevom, treći
već trči s još većom. Jedva su se prid noć skrasili s jednom. Al droplja ko i druga
divljačina, neće da miruje i šta će ljudi, već je po dvoj’ca drže. Jedni za dana, drugi
priko noći, a svi bi bili babice oko droplje, kad će njev mudrac svakom dati po jedno
jaje samo kad čilaša počne nositi.
Tako su oni prid noć kvočku, što će izleći čilašu, kojikako nasadili, pa je sad
došo red i na noge s kojima se može ići i po vodi. Diglo se cilo selo i svi oko kvoč-
ke, al kad će poći nogama koje po vodi gaze, vrat da slomiju jedan drugom. Svaki
bi da prvi krene, a mudrac ne da samo jedan par noga. Šta će i kako će, već na
kraju da par tikava onom koji je imo najveću batinu i na njoj najveći grumen olo-
va.
Veza’ će njemu tikve već pod pazuvo, al se na to dositi mudrac i kaže:
– A zašto bi se ti kvasio i do pazuva, već da mi tebi ove noge za vodu vežemo doli
na tvoje noge!
– Dabome, – poviče i onaj što će ići po vodi – kad se sjedine moje noge i ove za
vodu, i kad budem zapuzo, mora’će izgledati ko da trčim.
Tako oma i urade, pa se ovaj zatrči s tikvama na članjcima i skoči u najveću dubi-
nu. Kako on skočio privalio se od težine, pa ode doli, a noge sa tikvama ostale gori.
Da mu težine i nije bilo dosta, pomogla je tu batina sa dobrim grumenom olova.
Voda ga za’vatila, pa ga ponela čim se privalio i seljani su samo još vidili kako kla-
miće s tikvama nakićenim nogama. A kako ne bi treso nogama, kad se ispod vode
ne može podigniti ma koliko se koprco, pa se tako i udavio.

98 2021 HRVATSKI KALENDAR