Page 103 - Kalendar_2021

Odnese njeg brza voda začas, a jedan od seljana poviče:
– Jesam ja reko, da ne damo njemu noge! Svidilo mu se toliko što može ići po
vodi, da je eto umako oma u svit. Nemojmo ga više ni gledati ni čekati, jel se taj neće
više vratiti.
– Tako je – poviče mudrac – i ne dam više nikom od ovi’ nogu, dok ne posijem
sime i dok ne rodi više.
Šta će seljani, slušaju ga kad je on najmudriji, pa se lipo raziđu kućama. A mudrac
kad je došo kući, kaže ženi:
– Neću dati ove noge više ni jednom, pa da mi rodi na svaku glavu po sto pari!
– A što ne bi dao?!
– Još pitaš?! Nisi vidila i ovog! Čim se domogo nogu otrčo je u svit, da bi se vratio
kući još mudriji od mene.
Dao se on sad u brige, pa samo ševelja oko droplje. Ako kojeg izgrebe kako se
otima, mudrac je već tu da podmetne krste. Ne boji se on ni kljuna, pa je za dan dva
bio išaran krastama ko da je opigavio. Ni brige njega što mu dica suše zube u praz-
nim ustima. Nije to pravo ženi, pa bi se ona kurtalisala te nevolje.
Prošlo tako skoro tri nedilje, a sirota droplja se već jedva miče na bundevi. Što se
više približava vrime da droplja iz tog jajeta izleže čilašu, selo se sve više uzbunilo i
sad će već i mudracova žena pogledati šta je s tom kvočkom. Kad ona došla, a bun-
deva sva trula i plisniva.
Rasrdi se žena i dok se oko nje nisu sitili, ona je bundevu već i zgrabila ispod
drop lje.
– Dosta ste mi dosad gadili kuću s ovim strvom. – poviče ona i baci trulu bunde-
vu u mrginj.
Nit su seljani stigli, nit je mudrac stigo da je zadrže. Stigli su do mrginja baš onda
kad je i bundeva pala u gustu zubaču. A baš tamo u mrginju su drimali zec i zečica.
Kad je bundeva pala na nji, zecovi skoče i otperjaše ko da njim je žerava vezana na
repove, a bundeva se sva raspala i rasula iz trbušine ‘rpu špica.
– O, ljudi ljudski. – zajauče mudrac kad je to vidio. – Da su ti se ruke bar osušile
prije neg si došla u moju kuću. – na ženu će.
– Šta si to naradila, nesrićna dušo?! – navale na sirotu ženu i drugi seljani.
– Pročistila kuću od strva, kako sam već kazala. – drekne žena i ode unutra.
– O, ljudi, to je njoj strv! – zajauče opet mudrac. – Jeste vidili, – pokaže on na
špice – koliko je tu samo ovi’ mali jaja?! I eto iz dva se i ovako izlegla mala ždribad,
a šta bi se tu naleglo da je kvočka još koji dan ležala?! Iz velikog jajeta čilaša, a iz ovi’
silesija mali’!
– Al i ta dva su se poplašila, kako i’ je bacila, i ko će i’ sad u’vatit kad su pobigla u
šumu. – kaže jedan koji je potrčo za zecovima.
Ostali sad seljani tužni i žalosni, a ponajviše mudrac, al se žena razgoropadila pa
ne pušta ni blizo. Izbacila ona i droplju, pa uzela žarilo i grnjaču i bome priti čoviku
da će se i s njim računati ako se ne lati posla i dici kruva ne nastači.
Okreće se on sad po selu dan za danom, pa se misli kako bi nabavio drugo jaje iz
kojeg bi mogo leći čilaše. Bar da je već proliće a ne jesen, pa da može zasaditi ono
sime za noge s kojima može ići po vodi! Al ovako počo čovik da vene od tuge i ne-
volje. Vidi on jedared da mu mudrost počinje pomalo rđati i nema drugo, već jedno
jutro krene opet u svit, ne bi li kako steko novu mudrost.

2021 HRVATSKI KALENDAR 99