Page 107 - Kalendar_2021

– Prosjak, valjda vidiš.
– A zašto ti prosiš o’de?!
– Zato što ja prosim digod ‘oću. U tom jednom mi još niko ne može zapovidati.
– otkreše starac.
– Al si nam stamanio sve štrangare koje smo mi gojili. – viknu na njega seljani.
– Kake štrangare, dobri ljudi?!
Ne čude se seljani što ovaj starac ne zna, kad ovake štrangare samo oni imaju, pa
mu onda i kažu kaku je nesriću počinio. Kad je starac to čuo, on najedared upači
prstom na murdraca i zapita:
– A da vam te „štrangare” nije zapatio ovaj?
– Da ko bi drugi? – razgoropadi se mudrac. – A zašto pitaš?!
– Zato što sam pripozno ovu čilašu. – na to će prosjak.
– Otkud si ti nju pripozno?!
– Po keru koji je čuvo kad sam prosio kod njezinog starog gose. – na to će prosjak.
Kad je prosjak spomenio kera, mudracu je zemlja potonila pod nogama, al je
pros jak zaintačio, pa tira dalje:
– Da, ja kuće i domaćine najbolje po kerovima pamtim. Ima domaćina koji me
pita zašto ja prosim o’de, a ima i taki’ koji na mene starog napujkaju još i kerove. Al
ima i taki’ kerova što zalaju na mene, makar bi mi domaćin štogod i udilio. Te ke-
rove pamtim najbolje.
– Šta se mene tiču tvoji kerovi?! – drekne mudrac.
– Zato što sam i tebe tako upozno, kad si me otiro od ergele iz koje si ovu čilašu
zaradio.
– Zato on ne trpi da se kerećiji poslovi spominju. – izlane se na to mudracov
komšija i oma zapita prosjaka, je l’ mudrac još štogod zaradio u toj ergeli.
– Jednog čilaša, istog takog ko i čilaša.
Kad su seljani to čuli, navale oni na prosjaka, a ovaj bome ispripovida sve šta je
vidio kod ergele. Zapita on onda za pauke, pa kad je sve čuo, a on kaže:
– Niste vi, braćo gojili te pauke, već ovog. – pa pokaže na njevog mudraca.
Tu dalje nije bilo pripovitke, već kad su onda seljani počeli da se sa mudracom
sigraju „zolje”, bome su mu oči za čas zatekle, tako da ni vidio nije kad su ga istirali
iz sela.
Starog prosjaka su onda ugostili, a on njim je sve pripovido šta je i kako je po
svitu. Nisu ga onda više ni puštili od sebe, nego su sami pošli da nauče sve ono što
njim je on kazo. Tako su prvi seljani, koji su pošli u komšijska sela, našli svog mud-
raca di služi kod ergele. Čim i’ je spazio, a on biž’ oko ergele.
– Biž, biž, – poviču oni – jel ako te mi odvalimo štapom, oma ćeš naučiti i urlika-
ti, a ne samo ćavkati, kerekanjo nikaki!
Pričao Miško Zelić, Kaćmar

Iz zbirke „Bunjevačke narodne pripovitke” Balinta Vujkova, 1951.

2021 HRVATSKI KALENDAR 103