Page 104 - Kalendar_2021

Tako dođe na jedan veliki pašnjak, a tu pod šumom ergela, pa još kaka! U njoj
sami čilaši, al bili ko da su se u mliku kupali. Kad je stigo, ljudi baš skinili kotlić s
vatre pa će ručati. Pogoste oni njega, al njemu nije do čašćenja, već će oma ispripo-
vidati svoju nevolju. Kad su ovi čuli kakog su svata dobili u goste, oni samo nami-
gnu, pa jedan kaže:
– Pretelju, mi bi ti skratili nevolju, al baš sad nemamo nijedno jaje iz kojeg se legu
čilaše! Vidiš koliko je tu čilaša, a to je sve otud što su i’ naše kvočke baš juče izlegle.
– Nego znaš šta – na to će drugi – da ti kod nas služiš nedilju dana, pa ćemo ti
dati čilaša i čilašu pa i’ vodi. Kvočku već imaš, pa ćeš kod kuće lako čekati dok ti
čilaša ne snese jaja!
Pristane on od prve riči, a oni mu onda kažu:
– Služba ti neće biti teška. Kurjaci su nam raskidali jednog kera, pa ćeš misto
njega ti lajati i tirati konje. To će ti biti možda i od koristi, jel ako koja čilaša slučajno
snese jaje, pokupi ga, nek je i to tvoje. Drugi poso će ti biti da se s našom dicom
sigraš „zolje”. Mi nemamo kada s dicom se dučiti, a ti ni tako nemaš drugog posla,
već samo ćavkaš!
Pristane on drage volje, pa izgrebe sve iz kotlića što je iza ručka ostalo i kad se
onda zakaso, ne triba ga ni pujkati. Čavka on oko konja, ta sve se nadvikiva s drugim
kerovima. Do podne je već i dušu izlajo. A u podne evo karvanj dice, di nose užnu
konjušarima.
Latili se ljudi u ‘ilo pa bi s njima i novi sluga, al se dica nadotalila, pa će u sigru.
– Pazi, zolja! Udri je, jel će te ušitniti. – vikne jedan, deran, a drugi je već i opar-
mačio mudraca po ušima.
Navalila sad dica, pa svi viču na njega „zolja”, a čuške padaju ko kiša kablara. Lju-
di užnaju i bajage ni ne gledaju. A šta će i gledati što se dica s novim kerom sigraju
„zolje”, kad su to radila i sa drugim kerovima.
Kad su kašike dovatile dno kotlića, sad će i dica poći kući. Novi sluga je jedva stigo
da izgrebe ono što je u kotliću ostalo iza užne, al teško mlašće kad je sav otečen.
Tako je to bilo prvi’ dana, i svakog dana dok nedilja nije istekla. Od silnog trčanja i
lajanja smršavio, al se to ne vidi kad je iz druge ruke nateko od silnog sigranja „zolja”.
– E, pretelju, dobro si služio, ta boljeg kera nikad nismo imali, pa sad biraj čilaša
i čilašu kako ti srce želi. – kažu mu konjušari.
Oma’ je on zaboravio sve muke, pa već i uvatio dobar par čilaša. Ode on sad, a
kako se dovatio šume, digne se jato švraka, pa on za njima. Tako je on srićno dojašio
u selo, da ga opet usrići.
I sleglo se sad čitavo selo ko na čudo.
– Makar nam je ono prvo jaje propalo, prava muka ne može propasti jel sam evo
pronašo ona dva ždribeta koja su se izlegla iz mali’ jaja. – kaže on.
– Badava, ko traži taj i nađe. – na to će jedan starac, pa zapita ‘di i’ je našo i kad
su brže bolje tako porasla ta ždribad.
– Kako ne bi porasli, kad su na medu odranjeni. – slaže ovaj al ko da iz knjige
štije, i kaže da i’ je pronašao u jednom velikom šupljem ‘rastu.
– To je morala biti muka, na takom mistu i’ pronaći. – opet će onaj starac.
– Bome je i bila muka. – uzda’ne mudrac. – Tamo su i’ divlje čele na medu odra-
njivale. Ja ištem, one ne daju. Kažu: one su i’ odranile. A ja njima: mi smo i’ izlegli!
Lipa rič nije pomogla, moro sam i’ oteti.

100 2021 HRVATSKI KALENDAR