Page 54 - Kalendar_2016

33-tol-108_Layout 1 2015.11.02. 13:05 Page 50

Dvojici hrvatskih velikaša bilo je dopušteno da se oproste jedan od drugoga, u nazočnos ti
povjerenika, te kapetana Ehra, odnosno svećenika ispovjednika, ali su mogli razgovarati
samo na jeziku koji je razumljiv nazočnima, dakle na njemačkome. Kneza Frankopana su
uveli u ćeliju Petra Zrinskog, gdje su jedan od drugoga zamolili oprost, nakon čega su
kleknuli na pod, zagrlili se i poljubili. Knez Frankopan je kazao: „Zbogom! Nadam se, da
ćemo se sutra zagrliti na drugome svijetu uz više utjehe i mira nego na ovome”. Grof Zrinski se
navečer dirljivim pismom oprostio od svoje supruge koja je tada već bila zatočena u
Grazu, te od kćeri Zore (Aurore) Veronike i sina Ivana Antuna. Pismo glasi: „Moje drago
serce! Nemoj se žalostiti sverhu ovoga moga pisma, niti burkati. Polag Božjega dokončenja
sutra u deseti ore budu meni glavu sekli, i tulikajše naukupe tvojemu bratcu. Danas smo mi
jedan od drugoga serčeno proščenje uzeli. Zato jemljem ja sada po ovom listu i od tebe jedan
vekuvečni valete, tebe proseći, ako sam te u čem zbuntuval, ali ti se čem zameril (koje ja dobro
znam), sprosti mi. Budi Bog hvaljen, ja sam k smerti dobro pripavan, niti se plašim. Ja se ufam
u Boga vsemogućega, koji me je na ovim svitu ponizil, da se tulikajše mene hoće smiluvati, i ja
ga budem molil i prosil (komu sutra dojti ufam se), da se mi na okupu pred njegovem svetem
tronušem u dike vekivečne sastanemo. Veće ništar ne znam ti pisati, niti za sina, niti za druga
dokončanja našega siromaštva. Ja sam vse na Božju volju ostavil. Ti se ništar ne žalosti, ar je
to tako moralo biti. V Novem Mestu, pred zadnjem dnevom mojega življenja, 29. dan aprila
meseca, o sedme ore pod večer, leta 1671. Naj te Gospodin Bog s mojum kćerju Aurorum
Veronikum blagoslovi. Grof Zrini Petar”. (Jaroslav Šidak: Nekoliko hrvatskih pisama iz kruga
oko Petra Zrinskoga. Zrinsko-frankopanski broj časopisa Kaj, 1971., br. 9, str. 21. – 23.). Ovo
pismo banica nije dobila (umrla je 1673. u dominikanskom samostanu u Grazu i vjerojat -
no je tamo pokopana), a uzaludno se i raspi-
tivala o sudbinama supruga Petra Zrinskog i
sina Ivana Antuna o kojima ništa nije znala.
Dvojica hrvatskih velikaša pogubljena
su 30. travnja 1671. Ujutro u šest sati su pri-
bivali misi, te su se molili do osam sati. Petar
Zrinski se onesvijestio, jer tri dana nije jeo,
ali je brzo došao k svijesti. Kraljevski povje-
renik mu je pročitao kraljevu naredbu da se
on i njegovi potomci brišu iz reda plemića.
Potom su ga dopratili na stratište u prednje-
mu dvo rištu oružnice, gdje mu je gradski
sudac Pleyer ponovno pročitao presudu po
kojoj je osuđen na smrt zato što je „pokušao
od krune otrgnuti Dalmaciju, Hrvatsku i
Slavoniju, jer je njima on sam želio vladati, a
za to je zatražio pomoć i od Turaka.” Petar
Zrinski je sam skinuo gornju odjeću, raskop-
čao je i haljetak, te je pažu Taródyju predao
svoj zlatom izvezeni rubac, kojim mu je paž
zavezao oči. Zatim je poravnao dugu kosu,
Poprsje Petra Zrinskog i Frana Krste te je uz molitvu „Oče, u ruke Tvoje predajem
Frankopana u zagrebačkoj prvostolnici duh svoj!” kleknuo i položio glavu na panj.

2016 Hrvatski kalendar
50