Page 182 - Kalendar_2010

o zdravstvu. Naš doktor Patakika (dr. Kálmán Pataki. Pr. Ž. G.), pa zubar Tolmačika
(dr. Szabolcs Tolmácsy. Pr. Ž. G.), i drugi su držali predavanje u našem klubu. Bilo
je 40–50 predavanja.
A na poklade?
– Pa dok se samouprava nije organizirala, mi smo držali i Marindanski bal, a i
pokladni. To su bili veliki balovi, nakupilo se 500–600 ljudi. O tom ja imam i
snimke. To je najviše bio naš živalj, a sad je zanimanje vrlo opalo.
Šta mislite, šta je tom uzrok?
– Omladina zbog radni mista odlazi, stari polako umiru, a i mlogo je mišoviti
brakova. Mi smo, naprimer, imali 180 članova, od toga je 66 nji umrlo. Zato nam se
ukinilo i pivačko društvo. Od 24 osobe, koji su pivali, ostalo je valda nji 4–5. Eto, to
je ono što vrime donaša. Tako je i moj sin ošo, a i drugi su ošli po države, porasipali
smo se. Čisti brakova jedva ima. Nije to silovano, samo je to od sebe išlo.
Vi imate braću i sestre.
– Imam dva brata i jednu sestru. Jedan brat mi je u Székesfehérváru, Franjo,
drugi, ko i sestra, u Baje. Ivan u Baje vodi restoran „Otthon”. Sestra mi se zove
Marija.
Imate li kaku poruku za čitatelje „Hrvatskog kalendara”?
– Zabrinit sam. Dvadeset pet godina je kako vodim taj naš klub, tu udrugu, i
mlogo toga smo stvorili, ostvarili, i sad bi tribovo taki čovek koji bi to dilo nastavljo,
koji bi bio barjaktar.
Vaše udruženje ima i posebnu zgradu.
– Tako je, ona je naša imovina. Kad smo ju dobili, bila je ruševna, al smo ju
popravili: uglavnom društvenim radem. Imamo u njoj i namištaj, i muzej i sve što
triba.
Ko je muzej uredio?
– Ja sam bio glavni organizator, a stručno ga je uredio dr. Đuro Šarošac.
Viđem, imate puno priznanja. Navedimo nikoliko.
– Imam priznanje „Za socijalističku kulturu“. To sam dobio od mađarske vlade.
Onda imam priznanje Republike Hrvatske, „Pleter reda Danice“, to priznanje sam
dobio od dr. Franje Tuđmana. Hrvaćani su mi uvik priznali i svake godine i mene i
naše vodstvo pozovu na Dan Republike jel na Dan Hrvata. Oni nas držu, računu na
nas. Ovi sadašnji rukovodioci koji su u Baje i u Savezu, nažalost, uopće ne dolazu.
Oni nam nikaku potporu, ni krajcaru nisu dali. Zašto je to tako, ne znam, valda zato
što kad ti ljudi dođu do dobrog položaja, čuvu svoj položaj i zaboravu otkal su kre-
nili. Dolazili su vamo nastupat i Stipan Filaković iz Muvača i njegova grupa, pa
budimpeštanska hrvatska gimnazija.
Viđem da voljite svoje selo.
– Voljim. Prija je nas Šokaca bilo 60–70 % stanovništva, a sad nas ima valda 5–6
stotina. Dobro što imamo našu škulu. Tu će dica naučit naški.
Viđem da ste i lovac.

182 Hrvatski kalendar