Page 181 - Kalendar_2010

– Između 1964. i 1973. Ukupno dakle jedno deset godina.
U zadruge sam na tom radio da dobijemo bus. Pokojni Milan Ognjenović (gene-
ralni sekretar DSJS-a. Pr. Ž. G.) u tom nam je mlogo pomogo. Dobili smo ga iz
Budimpešte. Išli smo na njem i na sportske priredbe, i na kulturne. Išli smo i na Jud
(hodočasničko mjesto blizu Šikloša. Pr. Ž. G.), ni jedanput, nego više put, i to
besplatno. Onda je za to tribalo hrabrosti, ni ko danas kad je to lakše sprovesti.
A čarda?
– Nyers Rezső 1985. godine uveo je takozvani novi mehanizam u gospodarstvu.
Ja sam tu isposlovo da smo mogli otvorit novi bircuz di je bilo svega i svačega, pored
ostalog u njem su svirali i tamburaši.
Ko je tada sviro?
– Stari Gilica, Duben, Braća Velin: Stevan i Milovan, Kapitány i Rekettya . Ta
čarda se zvala „Čarda kod ribara“, tako, na našem jeziku. To je bio prvi dvojezični
natpis u cile države. Ja sam iskoristio priliku kad je između Baje i Sombora došlo do
ugovora. Mi smo organizirali doček gostiju, pa smo metnili tu tablu, naziv. Tada to
nije bilo lako. Tada se provodila ta takozvana međunarodna lenjinistička politika, pa
sam moro lukavo lavirat i pozivat se na Sovjetski Savez di je bilo 63 nacije, a ja sam
onda reko: Kad oni možu vodit narodnosnu politiku, zašto onda mi ne bi mogli?! Oni
su to prihvatili i čak su mi i pofaljili. Mlogi to nisu smili, a ja sam, eto, u tom uspio.
Podržavali smo i jednu kulturnu grupu. Brinili smo se da imu ruvo, da možu it
vamo-tamo nastupat, i drugo. Vrlo smo lipo napridovali, te se čuvala naša narodna
tradicija. U ono doba su vrlo mlogi dolazili u naš klub držat predavanje. Naprimer,
dr. Hegedűs Antal (nekadašnji katolički svećenik u Santovu. Pr. Ž. G.), pa srpski
popa Ljubinko Galić, pa Tašika (velečasni László Tassi. Pr. Ž. G.) i drugi, pa su mi
jedni rekli: Ti samo popove skupljaš u klub?!
Kad se katolička crkva popravljala, sve smo mi besplatno pravili. I dok sam ja bio
partijski sekretar sela, niko nije dobio ukor ako je išo na katekizam, jel u crkvu, ako
je bio virnik.
Nisu vas dirali vaši nadređeni u partije?
– Nisu jel sam to uvik kakogod uredio. Čak je bilo da su se dica dva partijska
sekretara u crkve vinčala, pa ni od toga ni bilo ništa. Ode su više neg 99% njima dica
išla na vironauk, i ni zbog toga nisu loše prošli. Sad je, što se tog tiče, lagano, čak
to i potpomažu, onda je baš obratno bilo. Kažem, ja sam uvik na tom radio da od tog
nikakog problema ne bude. A bilo je uvik i taki komunista koji su se pravili važni pa
su i u onom politizirali što čak ni Vlada nije zahtivala. To je jedna prošlost. Ja sam
u te situacije probo sve učinit da naš narod opstane: naš jezik, naši običaji i sve naše
narodnosno.
Od pridavača koga bi mogli još spomenit da je došo u klub održat predavanje?
– Pa Ernest Barić, Đuro Franković, Ernő Eperjessy, Béla Köpeczi, Dinko Šokče-
vić, Mišika Hepp, Živko Mandić, Đuro Šarošac, Miroslav Škoro, Ivan Bandić,
Zvonimir Marić, pa vaš bivši lektor Davor Piskač i drugi. Zatim je bilo i predavanja

Hrvatski kalendar 181