Page 157 - Marko_Dekic_Pruzi_mi_ruku
P. 157
Josip Gujaš Đuretin
Osamljen
Én elhagyott…
Ja, siroče i osamljen sam,
mene nema tko da ljubi,
Butkako da je srce otvoreno znam,
Bez sućuti su prema njemu ljudi.
„Oh, ta ljudi su hladne-ledenice,
U njim su vatre ugasle!”
Tako šumore tužno nujne vrbice
Na obalama Tise – izrasle.
Čekam te, dođi, nepoznata,
I za te srce otvoreno stoji,
Dođi, jer duše žeđajuća shvata
Živ idol ćeš bit osjećaja moji’.
Obožavat’ ću te i grliti,
Ljubav, sve žiće mi je tvoje,
Ta dođi k meni: strpjeti,
De, daj mi voljeno srce svoje.
157
