Page 15 - Marko_Dekic_Pruzi_mi_ruku
P. 15
Nazdravična
Prijatelju Marinu Mandiću
Dižimo čaše, draga braćo mila,
Iz njih je slasna svaka kap,
Na zdravlje naše svaka nam bila,
I gutljaj žedan kreposti znak.
Ne žal’ od nas vino, dobri mijandžijo,
Dok ti u podrumu iz pipe još teče,
Tamburaše amo, Bog te nevidio,
Nek’ pjesma ukrasi današnju nam večer.
Imendan se slavi dragoga pajtaša,
Neka selo znade i neka zapamti
Za koga se diže, iskapljuje čaša,
Zašto li veselje, zašto srce plamti.
Ko što se u narodnoj milozvučno čuje,
„Marin je majko, lipo ime...”
To vjernom pajtašu grlo poručuje,
Šokci, koji ga nos’te, dičite se njime!
Santovo, 2000.
14
