Page 119 - Marko_Dekic_Pruzi_mi_ruku
P. 119
Rezoniranja
Slušajuć koještarije,
Zaboli me čak i glava,
Nikad kraja diskusije,
Vrije s’ krade, bam-badava.
Biva da se i ne slaže,
Ni sam onaj koj’ se čuje.
Riječi zvuče poput fraze,
Što u prazno odjekuje.
Al’ se desi, i to često –
Nek’ ostane među nama –
Sastancima nije mjesto
Da se mlati prazna slama!
Tako je to, moj prijane,
Kad je društvo obazrivo,
Tek sutra će, kad osvane,
Shvatiti da je pravo, krivo.
Poslovica dobro kaže:
„Dobar pop do smrti uči!”
U prazno se ne govori,
Od tog se i stomak smuči.
119
