Page 92 - Marko_Dekic_Moja_je_pjesma
P. 92
poleti. Na ruci mu
Ni pet rukavice
ni šest, vunene
Danko čio, u boji,
za časak se šubaricu
on spremio. kad natapi
Čizmice mu baš mu lijepo
nekog dana stoji.
don’o tata Ajd, poskoči
iz dućana. brže-bolje,
A kaputče čekaju te
eh, moj brajko, sanjke tvoje,
tako nešto sasvim nove,
nema svatko! žute boje.
91
