Page 41 - Marko_Dekic_Moja_je_pjesma
P. 41
Četka
Kad god pođem ja na selo,
Srce mi je preveselo.
Nagydorog se zove mjesto
Kud putujem sestri često.
To obično biva petkom,
Susrećem se s kucom Četkom.
Od milja i prijateljski
Pozdravlja me lavež kerski.
Do kapije dotrčava,
Oko mene poigrava,
Od radosti glasno laje,
Po glasu me prepoznaje.
„Pamač” mu je krsno ime,
I diči se on sa njime.
Odmalena, od početka
Za mene je „naški” – Četka.
Kad god zvonce zacincili,
Evo Četke za čas tili.
Opasan je – da bog prosti,
Kad nezvani stignu gosti.
40
