Page 80 - Kalendar_2021

– Iz doma sam si nešto doprimio, kad su mi se otac
i majka svenek trsili da domaći stan bude u redu i čisto-
ći. Kad je potribno bilo renoviranje da se to spuni ter da
se dobro ćuti človik u tom stanu. To je važno, dobro se
ćutiti. Kad sam ja simo zašao u Židan, teska vrimena su
bila. Nije bilo lako ovde, ali smo mogli računati na te
ljude ki su bili od nas projdeni u Budimpeštu, Beč,
Ameriku. Imali smo njeve adrese, poiskali smo je. Bar
ča smo činili, od nji smo pomoć prosili, a i danas sami
od sebe šaljedu pineze za obdržavanje crikve. Crikva
naša je od jutra sedmi do kasno uvečer otvorena svaki
dan. Nigdar se ništ nij’ zgodalo da se je bar ča zgubilo.
Kad vidim da gdo dojde iz Amerike, to je prvo da dojde
na groblje. Ako dojde na groblje, rado bi išao u crikvu,
kade su ga krstili, kade se je vjenčao... Zato smo imali
čuda pomoći, svenek su pinez dali za hrvatska sela, a to
nam je duševno bilo na velik hasan. To je naš dom, koga
si moramo očuvati.
– Vaša crikva sv. Ivana Krstitelja i zato je zvanared-
Pred štatuom Presvetoga Trojstva na na, jer u crikvi sve je napišeno na hrvatskom jeziku
hodočasnom mjestu Peruške Marije,
s nećakinjom Juditom Molnár i sestrom i Križni put i svi natpisi, a i u cimitoru mnogo je hrvat-
Cilkom Molnár skih natpisov na grobni spomeniki.
– Kad sam ja simo došao nije bilo čuda hrvatskih na-
pisov, a na Križnom putu je bio samo broj. Kad smo obloke načinjili ki ga je darovao
tomu ime smo po hrvatsku napisali, ali nigdar nigdor me ni napao za to da nije
ugerskoga natpisa. To je u crikvi velika vridnost. Nigdar se nije zgodalo da bi bili
meni pošpotali ove table, to bi bilo jako nezgodno. Tako smo začeli i va tom smo
ostali. Nigdar nijedan Uger, ali va novina, med ljudi nij’ došao s tim da bi mi bio
rekao: „No, čujete Gospodine, ovo ni pravo!” Nigdar se ovako ča nije dogodilo. A s
hrvatskimi natpisi na grobi tako je bilo da dok smo Hrvate zakapali, jedan drugoga
gledajući su si dali hrvatske natpise. Bio sam Frakanavi, Mjenovi i tamo sam vidio
lipe napise, to sve popisao i danas imamo veliku brošoru i došli su ljudi tako k meni,
ča bi pisali na grob.
– Kolekcijonar ste starih orudaljev, knjig. Bogati materijal ste prikdali i za prisič-
ku Zbirku, a i sad vam je još puna fara sa starinom.
– I duhovničko zvanje i tradicija iz ditinstva su me počvrstili u tom. Moj stario-
tac su bili cimeštar, svaki dan se je u šesti zvonilo, a i napodne i uvečer. Bio sam tri
ljeta star, išao sam s njimi gori na brig, a potom sam bio miništrant. Onda još nije
bilo čokolade za miništrante, nego smo dostali knjige, stare očenaše, kakovu Mari-
ju, a toga je bilo svenek. Ja sam si to začeo sabrati, čuvati va prvoj hiži, a to je htio
svaki gledati, a s ovim sam prošao Juru. Va ljetno vrime sam bio svenek frajan, bi-
cikljao va Temerje, na Undu, va hrvatska sela i onda sam vidio kad su hodili s Pešte
da kakove velike vridnosti ćedu iz sela otprimiti za male pineze. No, to moram reći
da Hrvat ni se ufao prodati vjersku knjigu, ali štatuu Marije, Jožefa ali očenaše, aš

76 2021 HRVATSKI KALENDAR