Page 79 - Kalendar_2021

„Csókolom”. Obećala mi je pomoć i tako je i bilo.
U jurskom sjemenišću sam imao jednu sobu,
tamo sam bio i portir. Nije mi bilo teško i onde
sam se poborio za maturu i veljek se javio na bo-
goslužje. Svaki korak je bio to da ću na ti put
projti i na tom putu ću i ostati.
– Zaredjeni ste za farnika 1970. ljeta u Juri, če-
tiri ljeti kasnije ste zašli na Undu, a 1978. jur ste
služili u sus jedstvo Prisike, u Hrvatskom Žida-
nu... To je privilegij ali srića?
– Trideset ljet sam imao kad sam zašao u sve-
ćeničtvo i služio sam u Ácsu. U tom starošću
sam se bolje mogao ustanoviti va zvanju, nego ta,
koji se je študirao do 23 ljeta i nije bio u svitu, ni
na skušavanju. U Ácsu sam se ja jako dobro ću-
tio, dobar farnik je bio tote i časna ses tra je bila,
čuda smo putovali i dobri prijatelji smo bili. Na-
žalost, na Undi se je dogodilo da se je Ivan Hor- Na grobu prethodnih farnikov
vat odstupio od svojega zvanja, a tako je ostalo to
veliko hrvatsko selo. Onda su htili mene premjestiti, ali smo mi u Ácsi načinjali
crikvu i tamošnji farnik je rekao biškupu da me ne imenuju na Undu u februaru, aš
su oni jur starji človik, a čuda je rabota bilo kod crikve. Ostao sam do 12. septem-
bra, do blagoslavljanja crikve u Ácsu, a donjeg su dali za Undu Antona Németha, ki
je sad va Koljnofi. On se je jako trsio iz Horpača za hrvatski jezik, Mijo Karagić mu
je bio na pomoć. Njega su tako obljubili da su htili da ostane med njimi, a biškupija
to nije dozvolila. Velika buna je nastala, to su rekli Undanci, ako će ga premjestiti,
onda će stupiti na lutorsku vjeru. Ja sam onda došao u Čepreg, kot pomoćnik, a
biškup je preminjio statuse, pak je Unda filijala postala Čeprega. Išao sam na Undu
svaki torak, četrvtak ,petak, pak svaku nedilju maševati. Undanci su i to rekli, bar
gdo dojde tamo, tomu ćedu kola polamati, a ja sam imao motor. Meni je ovako re-
čeno: „Ako kade budem imao nezgodnosti, ali me gdo napade s ričami ali barkako,
onda se na motor sjedi, pak dojdi već domom”. Ovako sam prošao na Undu. Ja ni-
sam bio krivac, a i mladu mašu sam onde služio. Pri prodiki sam im rekao: „Ja sam
došao k vam rado, naš jezik je ovde, ja bi vam služio i ostao u službi rado s vami
skupa. Ako barkada i barkude ne budem imao slobode i mira od vas, onda ću vas
ostaviti lipo, potiho”. I rekao sam, „Amen”. Nisam već ništ prodikovao dalje, neka
se ljudi mislu. Zatim nije bilo već problemov, skupa smo se borili za ov žitak.
A Gospodin Lovre Fabijanković su se obetežali u Hrvatskom Židanu, a oni su sve-
nek tu misao imali, ako oni odstupidu Karol Klemenšić će faru prikzeti. Bili su
rodjaki i Koljnofci, ali on se nije htio zeti za židansku faru i za skrbničtvo betežnoga
Gospodina ter su onda i mene pitali. Ja sam se zeo za faru i za Gospodina s ocem
Žužane Horvat, s mojom majkom i sestrom. Oni su pak naglo umrli oktobera, a ja
sam zatim ovde ostao u Hrvatskom Židanu. Tomu jur 42 ljeta...

– Čuda ste učinili za obnovljenje crikvov, farov, sakralnih spomenikov.

2021 HRVATSKI KALENDAR 75