Page 96 - Kalendar_2019

mama bi samo svetu knjigu čitala, molila se i mene pitala često od čega je tako
obolila. Kad već nije mogla sama voziti, Mira ili Mirko su je dovozili. Poslidnji put
kad je kod kuće bila, to joj bila želja da je s mamom provezem kroz selo i malo
izvan sela. Išli smo od sokaka do sokaka kao da je znala da je to poslidnji put u
rođenom selu. A ja ni pomislit nisam mogla da ću dvi najdraže osobe zajedno
izgubiti. Kad već nije mogla putovati, svakog dana smo se telefonom čuli. Kad
god sam je pitala kako je, odgovor joj bio „može podneti”. Nikad se nije žalila, s
dostojanstvom je primila sudbinu. Nisam joj mogla biti u pomoći jer je i našu
mamu tribalo dvoriti.
Vrlo sam imala želju da joj odem u positu. To je prije smrti nedilju dana bilo.
Vrlo je već slaba i nemoćna bila. Nije ništa pitala, a ni odgovarala na moja pitanja.
Samo mi odjednom svoju nemoćnu i već prohladnu ruku na moju metila i rekla
„zbogom”. Pogledala sam je i iz sklopiti očiju suza joj potekla. Shvatila sam da je
to bio njen oproštaj. Tokom bolesti njeni najbliži su sve učinili da bi ozdravila, ali
nažalost bolest je jača bila.
Šogor je do poslidnjeg trenutka brigu vodio i služio da joj bol i patnju olakša.
Zahvaljujem Zboru „August Šenoa” koji ju je na poslidnjim putu s pismama
ispratio. To je vrlo dirljivo bilo i nezaboravno. Svim prisutnima još jednom velika
hvala što su se u tako lipom broju bili na slavlju. Drago mi je bilo sresti se s 90-go-
dišnjim čika-Vincikom. Žao mi je bilo čuti da je prije jedan dan snaš Pelka poko-
pana.
Svim Katama čestitam imendan i sve najbolje im želim.

Zavičajna zbirka u Katolju

96 2019 HRVATSKI KALENDAR