Page 40 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 38

poznamo, oni dojt ne smu! To je razumljivo.
Nikogar ni, ki ne kani pojt.
– A ča ću−ću−ću ja−ja? – pita godinar.
– Ti moraš bit ovde s nami – velu liktar. – Čuda
posla češ imat.
– Do−do−do−do−bro−ro−ro−ro! – veli. Jecal je
siroma.
– Ali mi se ne znamo bojevat – velu Martin.
– I na to su va gradi mislili – velu liktar – svaku
nedilju po podne će dojt konjanik, poznate ga svi,
Jure s velikimi mustaći, i će vas naučit bojevat.
Znam, da će na pervo bit teško, ali Jure će vam
pomoć.
– Ovo će bit dobro – veli Pave, posmihuć se –
ali kade ćemo oružje?
– Jur sam je načinjil – se stane Šuklo!
– Da? – pita Martin – a ti dičaki? Ča im je
zadaća?
– Oni su mali špioni! – odgovori liktar.
– Ovi mali i jedan Cigančić? – pita jedan.
– Da! – odgovoru liktar – za dobe ćete sve znat.
Petimi su! Nigdor, nikada za ništ je nekate pitat.
Oni ćedu mi sve povidat, a ja vam.
– A ča će bit na Farkaši? – pita drugi.
– Novo selo ćemo si načinjit – velu liktar.
Kravski pastir zna ča mu je delo. Tako ćemo sve
načinjit, kot ovde va seli. Ko špioni dobro povi−
dadu, po žatvi ćedu dojt simo Turki. Donjeg smo
mi na Farkaši. Sve se mora tako delat, kotkad ne
bi bili Turki nam ovde kot stana. Na denas nam
je vuliko dost. Svaki zna, da je ovo pogibiel. Sada
svaki more se pominat, i dat tanač jedan drugo−

38