Page 37 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 35

– Bome na vrati – velu liktar – nedilju ćemo
imat kot nas spravišće. Ovde će se odlučit, da ča
ćemo činit. Čuda vrimen za špekuliranje nimamo.
Sada je oto važno, da ov čas kako tako preživimo.
– Teški dani nas čekadu – si kroca glavu ovčar.
– Od moji ovcov je betiežni? Ravno povi – pita
liktar.
– Dvi su betiežne – veli čuvar – jedan baran s
velikimi rogi. Noga ga boli. A jedna ovca je slipa.
– Ove dvi ćemo pietak knoći zaklat, ovde vani
– veli liktar. – Ćemo ti dojt pomoć.
– Vune su im lipe – velu ovčar.
– Dobro. Ti ćeš je zaklat i ugujit – velu liktar. –
Ovomu si ti meštar. Domon ćemo je odvez. Žena
će mieso va krušnoj peći speć. To ona zna. Denas
kruh peču. Po tanačtvi ću ljude pogostit. Vina oš
imam, a i drugi ćedu ga doniest. I ti moraš bit
ovde. Na ovce neka dica mierkadu.
– Tako će bit – veli ovčar.
– Onda pietak podnoć ćemo se vidit – velu lik−
tar. – Velik oganj načinji. Sada je dugo svitlo.
Va vako malom selu se ne more ništ otajnoga
činit. To je istina, da sve plane ne poznadu, ali
važno znadu. Turak im je na vrati. Selo se je na
dva diele raskojilo. Većina hoće ovde ustat, a neki
se kanu na gvišno mjesto odselit. Ovo zna i liktar,
računal je na to, da će bit onakovi, ki kanu projt.
Od ovoga su se jur ljudi od pretulića pominali.
Nedilju je bila maša. Liktar je prosil opata, da
pošalje na ov dan k njim jednoga fratra, da mašu
služi, da bude onde na spavišći. Sve selo je
strašno čekalo, da ča će se ovde dogodit.

35