Page 38 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 36

Po maši je fratar bil pozvan na ubied k liktaru.
Liktar su mu povidali, da nač se neka pripravidu.
Tako su se dogovorili, da neka ljudi odluču, ki ča
kani.
Po ubiedi su se ljudi brodili jedan za drugin k
liktarovim. Saki si je našal mjesto na dvori, kamo
da se sede. Jur pred tanačenjem su se skupljali va
jednu bandu oni ki su kanili projt, a va drugu ki
su ostat hotili. Bilo je i onakovi, ki nisu znali da
idu, ali ćedu ostat.
Kad su svi skupa bili, dojde van liktar i fratar.
Pozdravi nazočne i razloži plan.
– I ja vas pozdravljam va ime našega opata – se
stane, i govori fratar. – Sve ča ovde odlučite ću
povidat našemu opatu. Serde neka ne bude. Od
sada je svaki slobodan. Ovo je bojno vrime, zato
sada već niste opata kmetovi, podložniki, nego
brati, kot smo i mi fratri. Svaki neka si odluči, ča
mu je boje, ča mu dušno spoznanje govori. Od
sada neka sve redi vaš liktar, i vi, slobodni ljudi.
– Kot vidim, ovde su dvi partije – počne liktar.
– Jedna ka kani projt, druga ka kani ostat. Kot su
gospodin fratar rekli, svaki ima slobodu. Ovo se
mora poštovat! Nigdor se ne smi pelajdigovat. Ki
kanu projt, neka sada na jednu stran idu. Ovo su
si odlučili! Punktum! Ki kanu ostat, neka ovde
ustanu.
Ljudi se giblju. Svaki zna da ako ide simo, ali
tamo, to je. Kasnije se ne more bižat od jedne
strane na drugu.
– A sada – veli liktar – oni ki kanu projt, otin ja
već nisam liktar. Ne slišite već va naše selo. Pojte

36