Page 39 - Ivan_Horvat_Zidanski_dicaki

Zidanski_dicaki.qxp 2017.10.18. 12:49 Page 37

va kerčmu, i si odibrijte novoga liktara, on će bit
vaš pejač, i oto se dogovorite, da kamo ćete pojt,
ne simo – tamo! Mi ćemo ovde ostat, i ćemo se
dogovarat za naše posle. Na koncu ćemo i mi pojt
va kerčmu, i ćemo deržat udomaš. Onde ćete
nam na kratki povidat, ča ste si odlučili.
Po ovi riči, oni ki kanu se odselit, mirno projdu.
To su mislili, da će im liktar zdivat. Ni ji bilo
čuda, ki su kanili pobignut.
Ostali se počnu tanačit. Tiho je. Nigdor se ne
kani pervi javit. Mertin si zdigne ruku.
– Prem sam ja najmlaji muž va seli; kot vidim,
nigdor se ne ufa začet, ću ja. Najpervo se svi skupa
moramo zahvalit liktaru, da je vako lako, prez
serdi uriedil ov posal. Sada ga prosimo, da nam
povi svoj plan... Znamo, da je bil Kisegi, Kloštri,
pominal se je s pastiri i s Cigani. Poslušamo te.
– Ni j’ bilo lako, da mir ustane med nami. Va
ovi okolnosti prez mira ne bi mogli živit. Ovo se j’
hvala Bogu ugodalo. Gospodine, povite ovo, ča
ste čuli, našemu opatu!
– Ča se plana tiče. Sve naše imanje ćemo
otprimit na Farkaša. Kakov će bit onde žitak, ću
kašnje povidat. Opat i kapitan Kisega, naš Jurišić
nas prosu, da oni ditići, od četernajst liet starji i
muži do pedeset liet, po mogućnosti, svaki od
svoje volje, neka idu va grad, aš imadu malo
vojske. Pitam vas: je ki ne kani, ali ne more z bog
betega pojt.
Tišina. Nigdor se ne javi.
– No, muži i ditići – veli Martin – ča si mislite?
Ja ću pojt. Ki ne, on se neka javi. Betiežne i nako

37