Page 61 - Marko_Dekic_Pruzi_mi_ruku
P. 61
Znam...
Znam da me još
sjene stopala tvojih,
poput zaboravljenih staza,
očekuju na starome proplanku
Gradskoga luga.
Znam, nadaju mi se još,
ali sanje i želje
pričinjavaju se nedostižnima.
Znaš, kada sam te vidio,
trepereće zadovoljstvo bila si
moje sebične boli.
Znaj, kada je mojim žilama
tvoja vrelina zakolala,
prestao sam biti led.
Budimpešta, 1956.
61
