Page 33 - Marko_Dekic_Pruzi_mi_ruku
P. 33
brac’ Matu Tomaševa,
Božu Gorjanca i Stipu
Šimića Hidvegija,
Ivu Rokuša, Jelenku Vakoš,
Franju Matajza, Janiku Őza
te Ferenca Lackokina
na kraj’ sela,
bio je širokogrudan
i dobroćudan tamburaš,
basprimaš i pjevač
s osmijehom na usnama,
vedročelni halas.
Stari moj – majci kaže:
„Ovaj naš, vazda piše.
Valjda bi poeta bio,
sve nike pisme slaže.
Oko njeg’ mloge knjige
od uče Velinog.
Mene već ne pita.
Nema on druge brige?”
Na to će majka:
„Ta, ubacio se na tebe,
ne viđeš? Colji dite
čitati.”
Stari moj, čest gost
u „bircuzu” kod „Groše”,
seoskim pajtašima
uz ćaskanje i „špricere”
zatucanim kartašima,
33
