Page 34 - Marko_Dekic_Pruzi_mi_ruku
P. 34
pijačama od glasa,
koji istinski mogu da troše,
saznaje za stihove
tiskane mi u novinama
i kalendaru.
Da se tome obraduje,
još ga bolje razjari.
Počinje „pismu staru”,
pa čak, grdi i psuje,
obiteljski nam mir kvari.
Stari moj majku sluša.
Ona ga tješi:
„Stipa, ne brini,
ne viruj kojikakvoj
brbljavštini.
Tvoj sin zna šta čini.
Baš niki dan ujak-Stevi
pozdrave šalje i piše:
„Uz učiteljske se javlja
novopečeni đak.
Živ i zdrav, dakako,
iz Pešte, vaš Marko,
santovački rođak!”
Stari moj, pročitavši
antologiju „U kolo”,
prvence mi pjesničkog poleta
– bez „skidanja svetaca” s neba –
shvatit je znao:
nije kraj svijeta.
34
