Page 26 - Marko_Dekic_Pruzi_mi_ruku

Čiča Ivuš

Ivušu Đurakoviću

„Umuklo je gudalo, iščeznuše
nježni zvuci violine, utihnula
je pjesma na usnama staroga
svirača…” (Lj. Mandić)

Davne, pedeset i treće,
četvrte, pete, šeste,
pa i kasnije,
kada sam kao prolaznik
naše učiteljske
– u Budimpešti –
s „kulturnom grupom”
– na turneji po Bačkoj –
gostovao i u Kaćmaru,
družeći se s
harmonikašima:
Krekićem, Filipovićem,
Petrešom iz Sombora,
Antunovićem iz Aljmaša,
te obitavajući
kod dobroćudnih roditelja
Bunjevaca od glave do pete –
baće Adama i nane Mande,
doprli su milozvuci
čiča-Ivuševog umijeća.
S braćom: Matom, basprimašem,
Josom, kontrašem,
Antušem, begešarom.
Bila je to zapravo

25