Page 47 - Marko_Dekic_Pruzi_mi_ruku

Bilo da me...

Bilo da me tko upita:
Zašto volim
U Baji biti?
Rekao bih
Da prelista
Pune stranice
Iz zbirke mi:
„S bačvanske ravnice”.
Nemam ja tu
Ništa kriti.
Rado prebivam
U podunavskom gradu,
Gdje me mnogi naši
Bunjevci i Šokci,
Ko starog ribiča,
Pecaroša, znadu.
I kadgod se
Ja čamcem
Starim Dunavom
Vozikam –
Baš kako je nekoć
Moj Tata, halas,
Sa barčicom ribe,
Budžačkim
Dunavcem,
Razdragan veslao –
Pokatkad i sam
Znam,

Vesel, da fićukam.

Baja, 2002.
47