Page 176 - Marko_Dekic_Pruzi_mi_ruku
P. 176
Zabludio
s dana u dan tražim,
al’ stazu ne nalazim.
Što mi ne treba, nudi mi se
(Čo nechem sa mi núka)
Što sam imat želio, to nisam dobio,
što mi ne treba, to mi se nudi.
Duša mi među stijenjem ranjeno
zavija poput kučke.
Svoj smijeh započet još dovršio nisam,
zamahnuta ruka odrvenila se.
Što sam imat želio, to nisam dobio,
što mi ne treba, to mi se nudi
kao blagoslov toljage.
U snu što dokraja prospavat mogao nisam,
sovuljaga zloslutno kriješti.
Što sam imat želio, to nisam dobio,
što mi ne treba, to mi se nudi.
176
