Page 40 - Kalendar_2021

(Fotografija: Savaria Múzeum, Szombathely)

Priključenje Narde i Četara u januaru 1923. ljeta – pred četarskom crikvom
Male i Velike Narde ter Donjeg i Gornjeg Četara ni biližala nijedna ženidba. Oni
hižni pari ki su za to vrime prisegli u crikvi, su se od 1924. do 1927. ljeta – po dvimi
– odvezli na kolesu iz Narde u Četar, pak su se zapisali u matične knjige. Kadi se je
već i prvo dite narodilo onde je potom muž „na svoje ime zeo dite” u rodne matične
knjige. Svidoki su se – po matični zapisi se vidi – pozvali sigurno za par litera vina
iz četarske čarde.
Najsmišnije štorice su nam poznate za šmugljanje, što je postalo već onda poja-
čano kad se još ni postavila nova granica. Šmugljali su i s ov kraj i s on kraj granice.
U okolici Kisega su se najjače dali u ta posao Židanci i Plajgorčani.
„Stoj ali ću striljat!” – je zaviknuo finanac u marciušu 1923. ljeta kad je upamet-
zeo trupu Židančanov na granici. Istodobno je bilo četerdeset šmugljarov ki pak
nisu kanili stat. Tako je puknula puška i prevutlila nogu jednoga muža. Neki su pak
dalje bižali na te su drugi financi striljali: tote su jednomu bočinu potrefili.
Od jednoga Plajgorčana su konfiscirali u decemberu 1921. ljeta 23 konj ke je ka-
nio šmugljanjem prodat. Na licitaciji je skupa došlo skoro 430 tisuć korunov, kadi je
sam šmugljar kupio dvanajst, ada veću polovicu.
Odluka gradskog tanača varoša Kisega iz aprila 1923. ljeta gluši nam smišno kad
štemo: da si Plagorčani i Židančani nesmu kupit blago na kiseškom vašaru. Ali ko-
mentar nam sve pročisti. Pred tim su skoro misecdan dugo Plajgorci i Židančani
pokupovali sva prasa koja su nudili na prodaju u kiseškom vašaru: u Židan su tako
odnesli 198, a u Plajgor 191 prasev. Ni bilo takovoga Kisežana ki bi bio mogao nanje
obećat.
Najčudnovitije zamisli su realizirali šmugljari. Bio je jedan u Kisegu ki je na hrtu
mali hlivac capario i u njem je bilo prase ko je kanio prodat u Austriji. A pred Vaz-
mom ljeta 1921. su jednim putem pokusili 11 tisuć jajac šmugljat.
A svemu tomu je bio uzrok da je bilo veliko siromaštvo za Prvim svitskim bojem
u Austriji. A oni ljudi ki su bili tamo priključeni su morali minjat ugerske pineze
kad se minjalo 1:8, a malo kasnije je to postalo duplasto; tako su imali samo polovi-
cu novi pinez. A hrana je u to vrime jako podražala.
Razlučili su Petrovo Selo od svoje Gorice ka je ostala u Austriji, kad se selo vrnulo
u Madjarsku. To se moglo preskočit specialnim pasošem, koga su od svojeg imanja
razlučeni stanovniki iz sel uz granicu mogli dostat. Kad se je pak postavio „željezni
zastor” to se je onemogućilo, granica je postala krvava, neprestupljiva. Moralo se je
čekat pol stoljeća, sve do 1990-ih ljet.
dr. sc. Šandor Horvat

36 2021 HRVATSKI KALENDAR