Page 34 - Franovics_Revfalu_90

révfalu tördelt javított-ujra2_Layout 1 2015.05.22. 14:59 Page 32

– Šta bi?
– Mlek, mlek, mlek!
Samo tuliko je znavo reć. Pokazo mu da bi pio. Popio je mleko i
otišo graboncijaš.
Ako niso mu dali kiselo mleko, tamo je led potuko hatara, a di
so mu dali, tamo je obranio.”

Nisu to bile nikakve zastrašujuće priče, već su se one rado prepri-
čavale, uostalom i predaja o zakopanom blagu. Kazuje se, kada su
Turci trebali napustiti Mađarsku, poslije svoje vladavine od 150 go-
dina, tada su u jednu kamenu kozu metnuli golemo blago, zlato,
srebro i drago kamenje. A ta se koza stavljala na drljaču (u lukoviškim
predajama na „branu”) da bi joj na taj način željezni klinovi što dublje
upirali i dosegli u zemlju. Međutim, seljaci ni pojma nisu imali o
tome što se krije u kamenoj kozi. No, poslije izvjesnog vremena jed-
nom se samo vratio neki Turčin i ključom otključao kozu u čijoj je
unutrašnjosti bilo silno blago pa je sve zlato, srebro i drago kamenje
ponio sa sobom.
Pored ove predaje točno se znalo i za drugo blago, ali od moje in-
terpretacije zacijelo je autentičniji Mina Silović, stoga mu predajem
riječ.

„U Zvonarovoj bašti so cvali novci, kažo stari. To so prokleti
novci. Komšinica (susjeda) vidla to da je netko zakopo, jedan ćup
zlatni novaca.
– Kad ja umrem, onda to morete asnivat (koristiti), al dotle ne!
A ko oće iskopat, ti uvatijo mrtvo telo, izvadijo i triput lupe z gu-
zicom u zemlju, onda moro otkopat i odnet, al dotle ne!”

Pored svega toga kazivale su se svakojake formule prigodom neo-
čekivanih, naglih, odnosno iznenadnih susreta, recimo s mitskim bi-

32