Page 73 - Marko_Dekic_Pruzi_mi_ruku

Znam, nikad se neće...

Znam, nikad se neće ostvariti snovi,
Znam, ostat će pusta slatka mi maštanja,
Znam, glas Tvoj još umiljato slovi,
Al vrijeme će doći našeg opraštanja.

Znam, nikad se neće ostvariti snovi,
Ta samo sam mrvu sreće za se htio,
Najljepši trenutak da mi se obnovi,
Al daljina sruši što sam započeo.

Budimpešta, 1956.

73