Page 164 - Marko_Dekic_Pruzi_mi_ruku
P. 164
Torbu nadanja ostavit
ću otvoreno
Nyitva hagyom a reménység tarisznyáját
u prstenu snova
sudbinu preispitujem
svijet je dalek od mene
tek što da me ima
nadutost gradova me zbunjuje
srce mi u grlu otkucava
koliko slojeva maske ima na licu?
ne upriličujem se ni sa starom sobom
u rapsodičnoj vori mozga mi još
tupo bridi po jedno pokopano prijateljstvo
promijenit se ne znam već odavno
torbu nadanja ostavit ću otvoreno
164
