Glasnik.hu

Switch to desktop

Tomislav Žigmanov

Bunjevački put križa - Za osobnu pobožnost virujućeg svita

Iz Pripravne molitve

 

"Naviknut sam još od baće i nane odmalena moleć ga obalazit u korizmama. Kajuć se zbog svoji grija, kazivali su, mora čovik na na Putu križa osvistit prisvetu muku našeg Spasitelja, tu otkupiteljsku muku za naše grišne ljude podnetu, ne bi l, okripljeni i njegovom milošću, posli manje grišili i, na koncu, tako život vični zadobili. A baćo i nana su s njevim baćama i nanama korizmama sa salaša u varoš nediljom posli užne dolazili samo da izmole Put križa. A  ovi od njevi tom su naučeni...

I tako unatrag otkad je valjda nas Bunjevaca tute oko Subatice, Sombora i Baje, sad već u Madžarskoj, iđe naš svit na Put križa. Dolaze nadom okripljeni Tebi Isuse na zafalu zbog Tvoje prigorke muke, koju si podno zarad vičnog spasa svi ljudi. Ima tog već fajin da je tako u nas Bunjevaca-više od dvi stotine lita. Korizmama provodeć na putovima križa po crkvama i kalvarrijama i podižuć podikoji križ po atarima na slavu Tvoju, urasli su ode Rvati trajno u povist svete nam Katoličke crkve u ovoj bačkoj ravnici. Ravnicu koju smo dobrano orodili i oplodili našim znojem, našim radom. A danas? Čija će bit? A križove smo kraj putova skoro zaboravili postavljat..."

došel je majuš

zadišelo je se

gacije su sega sveta fkanile

i soze v belo cvetije pretakale

ve drfču pod mokom slatkom

bole njis laži, gdro bole

a noč beži i nikam ne gledi

ne vidi, išče ne vidi

kak ju čižma stara žuli

© 2014. Croatica Kulturális, Információs és Kiadói Nonprofit Kft.

Top Desktop version