Glasnik.hu

Switch to desktop

Kad rodjendan preraste u muzički dogodjaj

Imre Haršanji, Pinka-band i kiseški Hrvati – neka vas Bog živi!

IMG 6543Javna tajna je bila da 3. februara kiseški Hrvati, a isto tako i Petrovišćani – posebno muzički dio – kot i folklorni blok Hrvatskoga Židana, pripravljali su se na okrugli rodjendan strastvenoga muzičara, ki je u prošlosti u jednom veselom razdoblju folklorno-zabavno-glazbenoga žitka ostavio pravi trag u rodnom selu Prisiki, potom i u Petrovom Selu, Hrvatskom Židanu, a u sadašnjosti je neizostavna peršona kulturne scene u Kisegu. Rič je o Imriju Haršanjiju ki je ta dan uz familiju i u krugu brojnih prijateljev, poznanikov, kolegarov, svečevao 60. jubilej svojega žitka.

Ov zgoditak bio je važan i zato što na Prisičana pred par ljet je naletila teška bolest iz ke se je iskobacao mukom, molitvom i podupiranjem mnogih. „Nisam bio svenek gvišan da ću doživiti 60. rodjendan, ali je mužika bila s manom i u špitalju i za transplantacijom u šterilnoj sobi. Stalno sam mužiku slušao, kad sam nek mogao, snagu i strpljenje mi je dala. Bilo je pogibelno, ali je sad to sve mimo“, rekao je slavljenik, čije privatno spravišće preraslo je u pravi društveno-muzički dogodjaj Gradišća jer svirači iz spomenutih sel većinom su se odazvali pozivu i donesli su i svoje instrumente, na zadovoljstvo i veselje slavljenika, a i svih pozvanih ljudi. „Mnoga ljeta srićan bio, mnoga ljeta živio, u ljubavi i veselju, to bi mi zaželjili“, ova jačka je napunila nakinčenu prostoriju katoličke škole u Kisegu, za riči jubilara, i pred čestitkom predsjednika Hrvatske samouprave Šandora Petkovića. „Danas smo na tvoj poziv iz svih krajev Gradišća došli, a ja mislim da to čuda ča znači. Teško vrime je za nami, ali ti si nam takovu peldu pokazao, kako si svoju bolest nosio da si svakoga počvrstio u tom da se svenek moramo boriti. Bog te neka blagoslovi i čuva“, rekao je peljač kiseških Hrvatov ki je isto tako kot brojni gosti pred njim i za njim, prikdao i dare. Rizale su se torte, uz zveketanje kupic su se poredale gratulacije i kušci, a Peter Moger je na svojoj harmoniki položio početnu ciglu dobre volje. Kotrigi HKD-a „Čakavci“ iz Hrvatskoga Židana u narodnoj nošnji s tancom i jačkom su pozdravili svečani skup. Imre Haršanji je sredinom 1970-ih ljet bio u muzičkoj bandi Prisike, a onda im je Jonči Nemet (Cenc) predložio neka dojdu petroviskoj folklornoj grupi guslati. Kasnije je osnovan Pinka-band (ime je dobio 1990. ljeta) koji je svojom mužikom stekao dotad nevidljivu popularnost ne samo u naši seli nego i u Ameriki. Tamo je bio jedan od stupov kroz trinaest ljet i sam slavljenik. Pravoda su ovput došli i bivši i sadašnji člani bande, i nujno je bilo poziranje za jednu skupnu sliku, a potom pak skupna svirka ka se rijetkokrat čuje. Na jednom mjestu četire harmanije, petroviski, židanski, prisički svirači, izabrani repertoar pop-rock i narodne glazbe s nostalgijom prošlosti i lipih vrimen, doživljajev za koje „gor ni za povidati“. „Svenek sam rado poslušao mužiku, mene je ona svenek zanimala. Počeo sam kot bubnjar, zatim sam igrao na bas-gitari, ali se znam baratati i prim-tamburom“, je rekao Imri Haršanji čiji „pupak je zakopan u Petrovom Selu“. Tako mu je znala reći mati, kad je svenek bio u selu, ako ne na probi, onda na Pinki je ribu lovio. „Kad sam vanstao iz Pinka-banda, dugo nisam guslao, dar pet ljet, ali mužika je jača bila od mene i potiho se je u Kisegu osnovao jačkarni zbor Zora. Mi smo se angažirali za pratnju“, dodao je još Imri i veselo nastavio: „Da ovde vidim svoje prijatelje, svoju familiju, guslamo i jačimo, to je za me najveći rodjendanski dar!“ I tako su durale svečane minute do ranoga svitanja i lipo je bilo viditi obraze svim, ki su iz srca guslali, tancali ali pak jednostavno uživali u „blagostanju“. Neka vas sve Bog živi!

Tiho

© 2014. Croatica Kulturális, Információs és Kiadói Nonprofit Kft.

Top Desktop version